Млада редитељка Кармен Обрдаљ: Једина ми је жеља да радим филмове

Karmen2

Да креативност и жеља за радом немају границе доказује млада редитељка Кармен Обрдаљ из Мостара, чији је кратки документарни филм "Зашто мама вазда плаче?" недавно награђен на "Међународном медија фестивалу Јуки" у Велсу у Аустрији.

Ово је осмо признање за младу ауторку, која је студент Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, на Катедри за ФТВ режију.

Жири поменутог фестивала је образлажући награду написао како су одушевљени младом редитељком.

"Одушевио нас је овај млади кинематографски глас и заинтригирано настављамо пратити куда ће се она кретати у будућности", навели су између осталог.

Кроз 15 минута документарца "Зашто мама вазда плаче?" гледаоци имају прилику да прате причу дјевојчице која се присјећа свега што ју је притискало за вријеме рата у БиХ, када су њени родитељи били раздвојени.

Karmen1

Karmen4

Обрдаљева у разговору за "Независне" признаје да јој прија ова награда, као и да јој је највећа жеља да се настави бавити филмом.

https://www.nezavisne.com/kultura/film/Mlada-rediteljka-Karmen-Obrdalj-Jedina-mi-je-zelja-da-radim-filmove/633314

НН: Ваш филм "Зашто мама вазда плаче" овјенчан је осмом наградом на фестивалу у Аустрији. Колико Вам као младом аутору значе признања?

ОБРДАЉ: Селекција је била врло богата, и по бројности, и по квалитету филмова. С обзиром на то нисам очекивала награду и одушевило ме кад сам примила вијест... А свака награда ми је јако значајна.

НН: Ријеч је о документарцу који из Ваше визуре приказује причу дјевојчице у рату у БиХ. Колико Вам је важно што је негдје и та лична прича забиљежена на овај начин?

ОБРДАЉ: То је прича једне породице чија су писма послужила као сценарио за филм. Неке од тих писама видимо и у филму. То је прича коју сам покушала испричати из првог лица и, наравно, ту сам умијешала и нека своја лична сјећања. Није баш моја лична прича, али сам покушала испричати лично, како бих је приближила публици.

НН: Колико је трајао процес рада и колико је он био захтјеван или, пак, пријатан за ауторску екипу?

ОБРДАЉ: Цјелокупан процес је трајао осам мјесеци, с тим да то укључује и продукцију и постпродукцију, а радили смо око пет мјесеци на писању, читању писама и свега. Снимање није било претјерано захтјевно. Оно је трајало десет дана и било нам је предивно. С обзиром на то да је у питању документарни филм нисмо имали много притиска, а касније је монтажа протекла одлично јер сам имала доброг сарадника - Александра Јурића, који студира са мном на Академији. Такође је и сниматељка Јана Вуковић била на висини задатка, тако да кад имате супер сараднике ништа није тешко.

НН: И даље сте студент на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци. Колико Вам је она дала добар основ за бављење режијом и колико сте задовољни процесом рада на истој?

ОБРДАЉ: Академија је добра за почетак и за неко обликовање што се тиче рада на филму. Ја сам јако захвална што имам супер професоре Сашу Хајдуковића и Марка Шипку, који су квалитетни људи и професори и који су ме обликовали не само као некога коме су показали занат, већ и као особу. Што се тиче Катедре режије, мислим да је феноменална и препоручила бих свима који желе да се баве филмом да упишу академију у Бањалуци.

НН: Да ли већ имате неке планове за нове пројекте?

ОБРДАЉ: Тренутно радимо на постпродукцији кратког филма, који је субвенционисало Министарство просвјете и културе Републике Српске. Ријеч је о краткометражном играном филму и након тога слиједи дипломски филм, па ћу послије видјети...

НН: Какви су Вам планови и жеље након завршетка Академије, да ли ћете остати у БиХ или ћете свој пут наставити негдје вани?

ОБРДАЉ: Што се тиче усавршавања и рада на филму, једина жеља ми је да ми се пружи прилика да радим филмове, било овдје или негдје вани.

Karmen3

Успјех студената у класи проф. Биљане Јашић-Радовановић

На Међународном такмичење "Polyhimnia" 2020 у Скопљу, Сјеверна Македонија, трио у саставу:

  • Урош Kостић, кларинет
  • Ања Милутиновић, виолина
  • Стефан Лопандић, клавир

освојио је I награду, са максималних 100 бодова.

FB IMG 1605998772834


Трио је у класи проф. Биљане Јашић-Радовановић.

Награда Наташи Глишић

На свечаној Академији поводом 45. година успјешног рада и развоја Универзитета у Бањој Луци, одржаној 7. новембра у 12.00 часова у Банском двору, додијељена је Плакета Универзитета Др Наташи Глишић, редовном професору Академије умјетности, за дугогодишњи успјешан рад на Универзитету и запажене успјехе у наставном и научноистраживачком раду. Плакету је уручио ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин.

IMG 40231

Др Наташа Глишић, редовни професор Академије умјетности, о признању које јој је додјељено:

Доделом Плакете Универзитета у Бањој Луци, у години у којој Универзитет обележава 45 година успешног рада и развоја, указана ми је велика част. За мене је ово важан и свечан дан! Признање је знак поштовања, охрабрење и немерљив подстрек, али истовремено и обавеза и одговорност. Препознати су и награђени резултати рада и посвећености.
Оку невидљивим нитима, у Плакету су уткани сви моји учитељи, наставници и професори од којих сам учила свих ових година, сви прочитани текстови и исписани редови радова и књига, бројни часови одржани студентима Универзитета у Бањој Луци и Новом Саду, али и излагања на међународним конференцијама на Универзитетима у Хелсинкију, Стокхолму, Ворику, Љубљани, на „Kарл Франц“ универзитету у Грацу, у Институту за театар у Барселони, у Бечу, у Ријеци, Београду, Марибору ... пред стручњацима из области студија позоришта и књижевности, све под именом Универзитета у Бањој Луци. Склупчало се ту много времена украденог дружењу са најмилијима, одузетог од одмора и забаве, а посвећеног студентима, настави, науци и истраживачком раду. Архиви и библиотеке, књиге и позоришне представе, истраживачка страст и пустоловина у коју нас овај посао неумитно води, отварају дијалог са прошлошћу и нашим уметничким и научним претходницима. Неретко су то сусрети савременог читаоца навиклог на дигитални свет и плавичасту светлост екрена са архивском или позоришном прашином нагомиланом на корицама књига или редитељских примерака рукописа. Ово није само реминисценција романтичарског заноса и духа неких давно минулих времена, то је наша обавеза, одговорност и мисија у настваном процесу, у припреми и обликовању младих креативних људи - упознавање са њиховим уметничким и научним прецима у професијама за које се школују. Свакако у том процесу су незаобилазни и савремени токови науке и уметности које пратимо и развијамо потребу за неговањем квалитета и иновација у настави, те подстичемо креативост и критичко мишљења студената.
На пољу научноистраживачког рада преданим истраживањем, писањем и коначно објављивањем радова, те учешћем на међународним конференцијама заједно са професорима, уметницима и научницима из области студија позоришта из целог света, осим размене мишљења и изношења ставова из неретко другачијег угла, стицањем и неговањем контаката који понекад прерасту у пријатељстава, Универзитет у Бањој Луци се појављује на мапи признатих светских универзитета. По повратку, обогаћена новим сазнањима нашим студентима преносим искуства и спознаје са тих сусрета.
Представљајући театролошка виђења у научним раддовима те културна и позоришна остварења из нашег краја света, успостављамо међународне контакте, али чувамо и градимо наш идентитет у свету.
Учешће на бројним конференцијама размена идеја, образовање, наука, култура, уметност помажу и доприносе бољем разумевању народа и промоцији сопствених научних достигнућа и културних вредности, те обликовању међународног имиџа.
Имајући на уму све претходне добитнике овог признања њихове остварене наставне и научне резултате и заслуге, потрудићу се да достојно оправдам указану част и поверење и у годинама које долазе.
И напослетку, али не по значају, завалност дугујем својим бившим студентима, данас уваженим колегама који су ме кандидовали за ово значајно признање, Академији умјетности која је подржала предлог, и свакако Универзитету у Бањој Луци што је препознао досадашња залагања, оставрења и резултате.
Још једном: најискреније хвала!

Награда Младену Миљановићу

Награда 30. меморијала Надежде Петровић у Чачку додјељена је редовном рофесору Академије умјетности Младену Миљановићу за видео рад „Звуци родног краја“.

Mladen Miljanović portrait photo Dalibor Danilovic 2020 1

Жири 30. меморијала Надежде Петровић, који чине кустос Музеја савремене умјетности у Београду Мирослав Kарић (предсједник), умјетнички директор Галерије савремене ликовне умјетности у Нишу Милица Тодоровић и кустос и музејски савјетник у УГ „Надежда Петровић“ Драгана Божовић, једногласно је одлучио да додјели награду Миљановићу, након темељног прегледа и анализе цјелокупне изложбе „На Југ, на југ! Идемо на југ!“ селекторке Сарите Вујковић, која укључује дела 30 умјетника и умјетничких група са простора бивше Југославије и Бугарске.

Sounds of Homeland 3video documentation 5K video Greg Blakey 2018

Страна 6 од 183