Давид Мастикоса МА, виши асистент

David Mastikosa foto1

Давид Мастикоса (1992, БиХ) је босанскохерцеговачки композитор млађе генерације. Основне и мастер студије завршио је на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у класи проф. Татјане Милошевић Мијановић. На истој Академији 2015. године добија звање асистента, а потом 2020. и вишег асистента на Kатедри за музичку теорију и педагогију. Kомпозиције Давида Мастикосе одликује јединствен и препознатљив умјетнички израз. Добитник је више награда за музику, од којих се посебно издваја награда за најбољу музику за савремени филм, коју му је додијелио British Council Ukraine у сарадњи са Довженко-Центр, у фебруару 2020. Поред награде Универзитета у Бањој Луци за остварене међународне резултате, истакнути рад и постигнућа у научно-истраживачкој ђелатности и умјетничком раду, Давид је носилац и награде Града Бања Лука – младима, за допринос развоју културе у граду.
Након што се музика Давида Мастикосе појављује на интернационалној сцени, он добија поруџбине значајних умјетника и музичких фестивала. Њагову музику изводе умјетници и ансамбли попут: Бартоломеј Станковић (клавир), Sauro Berti (бас кларинет), Саша Мирковић (виола), Андреа Николић (виолина), Stockholm Saxophone Quartet, Ensemble Metamorphosis, Кalamos квинтет, Загребачки солисти, Загребачки ансамбл флаута, Новосадски дувачки квинтет, Бањалучка филхармонија, Brass UL AG и др. Аутор је више од 70 различитих композиција које су изведене на фестивалима и манифестацијама широм свијета, од којих се издвајају: Дани Владе С. Милошевића (БиХ), Vareš Classic Festival (БиХ), Фестивалис Друскоманија (Литванија), Свјетски дан музике (САД) и Albanova (Белгија).
Мастикоса је један од најактивнијих босанскохерцеговачких композитора филмске и позоришне музике. Аутор је музика за вишеструко награђиване документарне филмове Лица Лафоре и Дјеца Дениса Бојића, који су снимани у продукцији Радио Телевизије Републике Српске. Поред документарних филмова, активно пише музику за кратке и анимиране филмове, те музику за позориште. Давид тренутно похађа другу годину докторских студија композиције у класи проф. Александре Вребалов, на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Вишегодишњи је стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“. Ексклузивни издавач Давидове музике је холандски Donemus (Donemus| Publishing House of Conteporary Classical Music). Мастикоса је алумниста француске школе за таленте Académie musicale de Villecroze. Живи, ради и ствара у Бања Луци.

Борјана Мрђа Драгичевић

Borjana Mrđa Dragicevic

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У умјетничкој пракси бави се различитим врстама производње, употребе, значења и појавности тјелесне слике у времену и простору. Медији које користи у овом поступку су цртеж, слика, објекат, видео и инсталација. Предмети које предаје у својству доцента на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци су Сликање и Цртање. Рођена је у Бањој Луци гђе је завршила основне студије и магистериј Сликарства на истој Академији. Тренутно похађа докторске студије из области Сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду.

У смислу међународног и регионалног умјетничког ангажмана излаже самостално и колективно од 2008. године. Одабране изложбе су: Terminal 00, Ada Street Gallery, London (2008); Amazelab Art&Culture, Milan (2010); Not So Distant Memory, The Big Screen Project, New York (2011); Ms Dockville festival, Hamburg (2011); Not so distant memory, Delaware Center for the Contemporary Arts, Delaware (2011); Bring In Take Out Living Archive, Open Systems, Wien (2012); Arrivi e partenze,  Mole Vanvitelliana, Ancona (2012); The hesitating body, Deutsches Hygiene-Museum, Dresden (2013); 3 Generations of Women Artists Perform, Threshold – Concert Hall, Perth (2017), Balkan art, Robert Gordon University, Gray’s School of Art, Aberdeen (2017); Перцепције, Музеј савремене умјетности РС, Бања Лука (2019).

www.borjanamrdja.com

www.instagram.com/borjana_mrdja/ 

Предраг Соломун

Solomun 6a

ПРЕДРАГ СОЛОМУН је ванредни професор на ужој умјетничкој области Монтажа на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци.

Рођен је 1972. год. у Босанском Петровцу, средњу Електротехничку школу је завршио у Кључу 1991. године. Похађао је Љетну филмску школу у Бањој Луци 1998. године у организацији Open Societyи Бел Телевизије. Године 2000. уписује студиј монтаже у класи професора Марка Бабца на Телевизијском смјеру Академије умјетности у Бањој Луци гдје и дипломира 2004. год. Завршио је мастер студије из теорије драмских умјетности и медија на Факултету драмских уметности у Београду, на којем тренутно завршава свој докторски студиј из исте области.

Од 1997. до 2006. године је радио као монтажер на Радио-телевизији Републике Српске, те на Бел телевизији. Повремено је радио за ОСЦЕ као преводилац те за Омладински комуникативни центар Бањалука као водитељ Филмске и телевизијске школе. Од 2005. године ради као асистент на предмету Монтажа на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, а од 2010. год. у својству наставника на ужој умјетничкој области Монтажа. Од 2010. до 2017. год. је обављао дужност продекана за наставу на Академији умјетности.

Један је од оснивача и потпредсједник Асоцијације за визуалне умјетности ФЕНИКС АРТ чији је циљ да промовира филмску културу, те да популаризира стрип и фотографију као мање комерцијалне визуалне умјетности. Директор је програма Међународног фестивала анимираног филма БАЊАЛУКА од 2008. године. Члан је Управног одбора Удружења филмских радника Босне и Херцеговине.

Учествовао је у бројним стручним комисијама испред Академије умјетности као и испред Министарства просвјете и културе у вези лиценцирања студијских програма везаних за аудио-визуалну умјетност, члан је Комисије за одабир босанскохерцеговачког кандидата за награду Оскар те је учествовао у бројним стручним жиријима на филмским фестивалима. Објавио је већи број стручних и научних радова.

Од 1997. године је радио на бројним филмским и телевизијским пројектима од којих се издвајају:

2020 – Капање на Крушеву Брду, документарни филм;

2019 - Срна - документарни филм;

2017 – Мој посао, документарни филм;

2015 - Давно сам ти лег'о – документарно-анимирани филм;

2015 - САРАЈЕВО 1914 - дугометражни документарни филм;

2011 - Да ли намјеравате да ме лажете? - кратки документарни филм;

2010 - Капљица, дјечји играно-документарни филм;

2010 - Бања Лука мој град, документарни филм (режија и монтажа)

2009 - Три дана Мрачаја, документарни;

2009 - Злочин у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу, документарни

2008 - Велика ријека, документарни;

2008 - Добри људи из Добриловине, документарни филм;

2008 - Николице у Медној, документарни филм (режија и монтажа);

2007 - Бања Лука отворени град, документарни (режија и монтажа);

2006 - Добриловина, документарни;

2005 - Птице Бардаче, дугометражни документарни

2005 - Пеција, документарно-играни (режија и монтажа);

2004 - Дробљење тишине, документарни;

Скендер и Стојанка, документарни (режија и монтажа);

Одлазак шампиона, документарни филм (режија и монтажа);

Бранко голубијег срца (режија и монтажа);

Ora Et Labora, документарни филм (режија и монтажа);

2003 – Пећине Републике Српске, серијал документарних филмова;

Манастир Крка – документарни филм;

2002 – Светилници, документарна серија;

Лед, документарни

2001 – На дну, документарни (монтажа);

Очи на оба свијета, документарни.

2000 – Наслијеђе и традиција, играно-докумнетрана серија;

Нека буде шта буде,  телевизијска драма.

Зоран Крајишник

kraisnikЗоран Крајишник је рођен у Сарајеву 1968. године где је завршио нижу и средњу музичку школу. Студије гитаре наставио је на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирао 1991. и магистрирао 1993. године у класи проф. Вере Огризовић. Усавршавао се на мајсторским курсевима код Р. Аусела (Ауссел, Аргентина), К. Коциолиса (Котзиолис, Грчка), Д. Расела (Руссел, Велика Британија), Л. Зеа (Венецуела) и М. де Сантија (Италија). Од 1996. до 1998. године усавршавао се у Солист-класи проф. Л. Триера на Краљевском музичком конзерваторијуму у Копенхагену (Данска). У току школовања освојио је бројне специјалне и прве награде на републичким и савезним такмичењима. Добитник је награда на Међународном конкурсу гитариста у Волосу (Грчка, 1981, 1986, 1988), Реканатију (Италија, 1982, 1983, 1984), И награде и специјалне награде за најуспешнијег учесника конкурса «Пиетро Наполи» у Ливорну (Италија, 1984), друге награде на Међународном етапном такмичењу «М. Ђулијани» (М. Гиулиани) у Барију (Италија, 1990), друге награде на Међународном етапном такмичењу «Ф. Сор» (прва није додељена) у Риму (Италија, 1995). Уметничка активност Зорана Крајишника обухвата низ солистичких реситала и концерата са симфонијским оркестрима у земљи и иностранству (Русија, Чешка, Данска, Немачка, Француска, Италија, Луксембург). Учествовао је на бројним музичким фестивалима широм бивше Југославије (Октобарски дани културе, Сарајево; Сарајевска зима; Поетика простора, Сарајево; НОМУС, Нови Сад; Белеф, Београд; Мермер и звуци, Аранђеловац; НИМУС, Ниш; Мокрањчеви дани културе, Неготин; Међународни камп Музичке омладине, Грожњан, Фестивал младих уметника у Бајројту, ГитарАрт фестивал... Остварио је бројне снимке за телевизијске и радио станице. Са само шеснаест година издао је своју прву самосталну плочу за сарајевски Дискотон. Такође је снимио компакт-диск у продукцији швајцарске дискографске куће са гитаристкињом Мајом Ле Ру Обрадовић и Београдском симфонијетом, као и компакт диск са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин. Године 2004. издаје самостални ЦД Хоризонти. Аутор је збирке аранжмана композиција за гитару и флауту/виолину Musica da camera I (Завод за културу Војводине, 2008). Радио је као асистент на катедри за класичну гитару Факултета музичке уметности у Београду, а такође и у Музичкој школи «Исидор Бајић» у Новом Саду. Тренутно је ангажован као ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду, Бања Луци и Сарајеву. Од 1999. године Зоран Крајишник свира у дуу са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин, а од 2008. године са кларинетистом Александром Тасићем.Зоран Крајишник је рођен у Сарајеву 1968. године где је завршио нижу и средњу музичку школу. Студије гитаре наставио је на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирао 1991. и магистрирао 1993. године у класи проф. Вере Огризовић. Усавршавао се на мајсторским курсевима код Р. Аусела (Ауссел, Аргентина), К. Коциолиса (Котзиолис, Грчка), Д. Расела (Руссел, Велика Британија), Л. Зеа (Венецуела) и М. де Сантија (Италија). Од 1996. до 1998. године усавршавао се у Солист-класи проф. Л. Триера на Краљевском музичком конзерваторијуму у Копенхагену (Данска). У току школовања освојио је бројне специјалне и прве награде на републичким и савезним такмичењима. Добитник је награда на Међународном конкурсу гитариста у Волосу (Грчка, 1981, 1986, 1988), Реканатију (Италија, 1982, 1983, 1984), И награде и специјалне награде за најуспешнијег учесника конкурса «Пиетро Наполи» у Ливорну (Италија, 1984), друге награде на Међународном етапном такмичењу «М. Ђулијани» (М. Гиулиани) у Барију (Италија, 1990), друге награде на Међународном етапном такмичењу «Ф. Сор» (прва није додељена) у Риму (Италија, 1995). Уметничка активност Зорана Крајишника обухвата низ солистичких реситала и концерата са симфонијским оркестрима у земљи и иностранству (Русија, Чешка, Данска, Немачка, Француска, Италија, Луксембург). Учествовао је на бројним музичким фестивалима широм бивше Југославије (Октобарски дани културе, Сарајево; Сарајевска зима; Поетика простора, Сарајево; НОМУС, Нови Сад; Белеф, Београд; Мермер и звуци, Аранђеловац; НИМУС, Ниш; Мокрањчеви дани културе, Неготин; Међународни камп Музичке омладине, Грожњан, Фестивал младих уметника у Бајројту, ГитарАрт фестивал… Остварио је бројне снимке за телевизијске и радио станице. Са само шеснаест година издао је своју прву самосталну плочу за сарајевски Дискотон. Такође је снимио компакт-диск у продукцији швајцарске дискографске куће са гитаристкињом Мајом Ле Ру Обрадовић и Београдском симфонијетом, као и компакт диск са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин. Године 2004. издаје самостални ЦД Хоризонти. Аутор је збирке аранжмана композиција за гитару и флауту/виолину Musica da camera I (Завод за културу Војводине, 2008). Радио је као асистент на катедри за класичну гитару Факултета музичке уметности у Београду, а такође и у Музичкој школи «Исидор Бајић» у Новом Саду. Тренутно је ангажован као ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду, Бања Луци и Сарајеву. Од 1999. године Зоран Крајишник свира у дуу са флаутисткињом Лауром Леваи-Аксин, а од 2008. године са кларинетистом Александром Тасићем.

Наставници с других универзитета

Радош Антонијевић, доцент  

др Милош Бабић, ванредни професор

Огњен Бомоштар, редовни професор

др Слободан Герић, ванредни професор

др Ирфан Хандукић, ванредни професор      

мр Марија Јокановић, редовни професор

Драган Јовановић, редовни професор

мр Радован Кнежевић, редовни професор   

мр Зоран Крајишник, редовни професор

мр Лаура Леваи Аксин, редовни професор   

мр Немања Маријановић, доцент   

мр Милутин Младеновић, ванредни професор 

Зијад Мехић, редовни професор        

мр Татјана Милошевић Мијановић, доцент                 

Ђорђе Петровић, ванредни професор

мр Никола Срдић, редовни професор

Предраг Велиновић, редовни професор