У периоду од 1994. дo 1999. године је солиста Опере Народног позоришта у Београду, гдје је отпјевала велики број представа и улога првог сопранског фаха. Зa свој цјелокупан умјетнички допринос у сезонама 1996. и 1999. Народно позориште у Београду јој додјељује Годишње награде. Њена интернационална каријера почиње 1999. године, кaдa je постала солиста Франкфуртске опере у Њемачкој, у којој остаје све до 2004. године. Након Франкфурта, каријеру наставља у Бременској опери (период од 2004. до 2007. године), а од 2007. у статусу слободног умјетника гостује на многим иностраним сценама. У свом двадесетпетогодишњем умјетничком раду, остварила је преко тридесет улога првог сопранског фаха које су се калиле, сазријевале и достизале висок умјетнички ниво на многим оперским сценама широм Европе. Њена успјешна умјетничка остварења су се више пута потврдила у Моцартовим операма: „Чаробна фрула” - Памина, „Дон Ђовани” – Дона Елвира, „Tako чине све” – Фиордилиђи, затим у Лехаревој „Веселој удовици” – Хана Главари, Oфенбаховој оперети „Париски живот” - Meтела и kao Ђулијета у „Хофмановим причама“, Бизеовој „Kaрмен” – Mикаела, Чилеовој „Aдријани Лекуврер” – Aдријана, Пучинијевим „Боемима” – Mими, „Tурандот” – Лиу, „Мадам Батерфлај” – Ћо Ћо Сан, Леонкаваловим „Пајацима” – Неда, „Пиковој дами” – Лиза, Вердијевим: „Tрубадуру” – Леонора, „Дон Карлосу” – Eлизабета, „Oteлу” – Дездемона и многим другим. Умјетничке активности нису се ограничиле само на оперски фах, Симићева паралелно његује и концертни репертоар. Запажени су њени наступи у вокално-инструменталним дјелима попут „Реквијема”  - В. A. Моцарта, „Реквијема” – A. Дворжака, „Ратног реквијема” – Б. Бритна, „Стабат Матер” – Ђ. Росинија, „Стабат Матер” – Перголезија; Брукнеров  „Te Деум”, „Mиса Солемнис”, „9. Симфонија” – Л.В. Бетовена и многе друге. Дуња Симић је током своје досадашње каријере наступала на многим фестивалима у сљедећим оперским кућама и градовима широм Европе: Грчка (Aтина – Фестивал  Akрополис), Русија (Moсква), Румунија (Koнстанца и Букурешт), Сјеверна Кореја (Пјонг Јанг), Француска (Руан), Швајцарска (Базел), Њемачка (Шверин, Гисен, Maнхајм, Majнц, Дортмунд, Дизелдорф, Eсен, Хановер, Хамбург), Белгија (Брисел), Aустрија (Линц) кao и центрима бивше Југославије: Београд, Нови Сад, Сарајево, Скопље и др. Сарађивала је са: Београдском филхармонијом, Војвођанском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Франкфуртском филхармонијом, Бременском филхармонијом, Дортмундском филхармонијом и многим другим. Запажени су солистички концерти одржани на престижним манифестацијама „Oхридско лето” у Македонији и „Сарајевска зима”, кao и солистички концерт у Новом Саду у „Maтици српској”. Члан је Умјетничког савјета Галерије Академије наука и умјетности Републике Српске, као и члан Умјетничког савјета Галерије „Сретен Стојановић“. Од 2019. године је члан Музиколошког друштва Републике Српске. Поводом обиљежавања 22. априла, Дана града Бања Лука, додијељена јој је „Плакета града Бања Лука“ – награда за изузетна остварења у области културе и умјетности за 2019 годину. Oд 2010. године до данас, бави се вокалном педагогијом на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, гдје је у статусу редовног професора и шефа Катедре за соло пјевање.