Skip to content
image_not_found
  • Настава на првом циклусу студија на смјеровима Сликарство и Интермедијална умјетност је у потпуности иста на прве двије године студија, а на трећој и четвртој години студија подударност је већа од 90%. Овакав концепт наставног плана и програма за ова два усмјерења омогућава студентима да стекну основно образовање из свих области Ликовне умјетности (Сликарство, Вајарство, Графика, Интермедијална умјетност), а нуди им могућност да након четвртог семестра сами одлуче у којој области би усмјерили своје даље школовање (Сликарство или Интермедијална умјетност).

    Ко уписује овај смјер

    Будући студенти Сликарства теже да развију своје цртачке и сликарске предиспозиције и таленте, на смјеру Сликарство ће те способности довести до високо-професионалног нивоа. Овакав академски приступ је одличан избор за будуће студенте који желе да темељно упознају класичне цртачке и сликарске технике, студиозан рад са моделом као и савремене приступе сликарству. На смјеру Сликарство ће се потпуно пронаћи они студенти који желе изградити озбиљну и специфичну сликарску праксу и на тај начин себи омогућити успјешно регионално и интернационално дјеловање на пољу ликовно-визуелних умјетности.

    Интермедијална умјетност је намјењен будућим студентима који желе истражити и дјеловати у домену савремених умјетничких пракси, нових медија и експерименталне умјетности. Овај смјер је у медијском смислу синтеза свих умјетничких израза који се обједињују у једно дјело (цртеж, слика, фотографија, звук, плес, ецт). За све оне студенте који желе да свој умјетнички рад изводе у форми видео умјетности, перфоманса, инсталација, интервенција у јавном простору, те неких нових умјетничких израза смјер Интермедијалне умјетности је прави избор.

     

  • Шта послије

    Након завршених студија на смјеру Сликарство се отвара могућност самосталног умјетничког ангажмана, професорског рада у областима ликовног образовања, рада у свим институцијама културе и приватним фирмама које дјелују у креирању ликовно-визуелних садржаја.

    Завршене студије на смјеру Интермедијалне умјетности нуде различите могућности радних позиција, од којих се издвајају самостално умјетничко дјеловање, педагошки рад те простор рада у пољу креативних индустрија и продукције. Самостално умјетничко дјеловање са смјером Интермедијалне умјетности оспосбљује будуће активне умјетнице-ке као креаторе, али и као продуценте у пољу савремене умјетности.

     

СТУДИРАЊЕ

Сликарство

Основни студиј сликарства траје четири академске године. Будући да је сликарство један од најстаријих умјетничких медија упознавање са свим његовим цртачким и сликарским техникама се одвија постепено и систематично. Прве двије године студенти се баве класичним академским приступом радећи на студијама великог формата и по моделу, са различитим цртачким техникама као што су оловка, угљен, туш и перо. Од сликарских техника на прве двије године студенти савладавају рад са техникама темпере, акварела, пастела, те техникама зидног сликарства као што су фреско и секо. На посљедње двије године основних студија студенти усавршавају технику уљаног и акрилног сликарства и раде на личном приступу слици у смислу проналажења одговарајућег тематског садржаја и начина сликања. Будући да Академија умјетности у Бањој Луци активно сарађује са факултетима и институцијама из регионалног и интернационалног окружења, на зрелијим годинама студија се за студенте отварају могућности размјене, различитих едукативних радионица, умјетничких програма као и самосталних и колективних изложби.

Смјер Сликарство

Ријеч др ум Борјана Мрђа, ван. проф. будућим колегама

СТУДИРАЊЕ

Интермедијална умјетност

Усмјерење Интермедијалне умјетности кроз четри године студија нуди постепено усавршавање младих умјетника и умјетница који су по завршетку студија спремни за активно учешће на савременој умјетничкој сцени, у домаћем али и интернационалном контексту. Тако се током студија у прве двије године школовања уче и усавршавају у класичним и новомедијским приступима у умјетности, а током треће и четврте године студија профилишу кроз индивидуална умјетничка истраживања у особене и специфичне умјетничке личности. Читав процес завршних година студирања прате модели компаративних метода провјера знања која се реализују у форми радионица са студентима других Универзитета из Европе и региона. Континуиране сарадње се одвијају са Греy Счоол оф Арт факултетом у Абердину (Шкотска), Баухаус Универзитетом у Десау (Њемачка), Универзитетом умјетности у Познању (Пољска) и Факултетом Ликовних уметности у Београду (Србија). Перманентна сарадња смјера интермедијалне умјетности у нашем окружењу се одвија кроз реализовање радионица, јавних вођења и изложби у сарадњи са Музејом савремене умјетности Републике Српске, Културним центром Бански Двор, и другим независним институцијама и културним просторима.

Смјер Интермедијална умјетност

Ријеч мр Младен Миљановић, ред. проф. будућим колегама

 

01.

Основне студије

Након Основног студија, односно И циклус, стиче се звање дипломирани ликовни умјетник – 240 ECTS, сликар, професор ликовне културе, или дипломирани ликовни умјетник – 240 ECTS – интермедијални умјетник.

Наставни план је за Сликарство доступан на линку.

Наставни план је за Интермедијална умјетност доступан на линку.

 

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Услови за упис на први циклус студија су завршена средња четверогодишња школа и пријемни испит пред комисијом. Комисија за пријемни испит на смјеру Сликарство и смјеру Интермедијална умјетност је састављена од наставника из области Сликарства и Интермедијалне умјетности. Пријемни испит за ова два смјера је заједнички.

    Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној плочи

    Докази склоности

    Кандидати достављају мапу са најмање десет радова на папиру величине А0/Б1 или десет хамер папира А0/Б1 на којима су прегледно залијепљени мањи радови рађени на папиру у било којој цртачкој или сликарској техници, при чему је избор мотива слободан. 
    Радови се достављају у мапи са назначеним именом и презименом кандидата. 

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Пријемни испит траје четири дана

    Први дан - Студија портрета (по живом моделу).
    Други дан - Сликање мртве природе (техника по избору – акварел, гваш, акрил) или извођење рада из области Интермедијалне умјетности по задатим параметрима.
    Трећи дан - Студија акта (по живом моделу).
    Четврти дан – Студија акта (по живом моделу).

    Сваки кандидат треба да има суви угљен и натрон или хамер папир величине А0 за сваки дан пријемног испита. 

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професор.

    Консултације у кабинету, уторком 10-11h.

    Мр Маја Батаковић, асистент

    Катедра за Сликарство и Интермедијану умјетност

 

  • image_not_found
    Ранг листа

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оћена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

 

02.

Master студије

Након Основног студија, односно I циклуса, стиче се услов за упис на Мастер студије (II циклус). Након успјешно завршеног Мастер студија и одбране завршног рада, стиче се звање мастер сликарства – 300 ECTS.

Наставни план је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној плочи

    Докази склоности

    Умјетничке, теоријско-умјетничке или научне радове, односно списак значајних јавних наступа или објављених радова, који показују кандидатову склоност за студије на одређеном студијском смјеру

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Описати процес и како изгледа пријемни испит, уколико је висе дана или висе елемената, опсте информације, линковати до професора који дрзи консултације или навести информације

    Дан 1

    Тема полаганај за тај дан, шта је потребно понијети, обезбиједити, лаптоп, папир, оловка... донијети мапу са радовима, да ли је одбрана пред професорима и слично

    Дан 2

    Умјетничке, теоријско-умјетничке или научне радове, односно списак значајних јавних наступа или објављених радова, који показују кандидатову склоност за студије на одређеном студијском смјеру

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите, органозују се консултације са професорима.

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:
    општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оћена у току студирања)
    резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.
    Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оћена множи са бројем 5 (пет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

Упознај професоре

Погледај њихове биографије и професионална постигнућа