Ријеч је о награди која је успостављена у циљу промовисања и афирмације младих и талентованих умјетника Бањалуке и Републике Српске, а која ће се сваке године додјељивати најбољим студентима завршних година Академије умјетности Универзитета у Бањалуци.

Дајана Недић је рођена у Бањој Луци 17.06.1997. године. Ту завршава средњу Грађевинску школу. Дипломирала је графику 2020. године на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у класи професора Милана Крајновића.

Серија графичких листова Дајане Недић под називом „БољеТи“ настала је као резултат интензивног саживљавања са музиком и поезијом групе „Бјесови“.  Међуодноси музике, текста и огледања ауторкиног личог искуства, произвели су импулсе –знакове набијене ритмом и осјећањима. Она нам даје увид у своју интиму, коју ћемо осјетити уколико мало застанемо и пустимо да нас поведу токови облика.

Редосљедом корака: импулс – знак – матрица – графички лист, она са сваком формом понавља процес космичког стварања.  Из празнине настаје импулс, од неличног –лично, а тренутак претвара у трајање.

Ријеч ауторке:

„БољеТи“, једна је од најпознатијих пјесама групе „Бјесови“. Кроз њу сам дошла до сљедећих спознаја:

– прва, сматрам да је природно да нам је потребно дијељење истина са неким (неживо биће, живо биће, појава… код некога кулминација иде до самог Бога). Природно је понекад тражити помоћ од некога, свјесно или несвјесно.

– друга се тиче бола. Неке нам се истине допадају а неке не. Треба прихватити и те које боле. Послије тога срећа коју оне доносе је интензивнија.

,,БољеТи“ је серија мојих радова инспирисаних музиком, тренуцима које сам уз њу проживјела, која ми је обиљежила дио живота, учинила да им се потпуно предам и да уз њих нестанем. Музика енергична, а опет, има унутрашњи мир и носи поруку. Једноставно сам пожељела да свој доживљај уловим и забиљежим.

Било је потпуно природно да се манифестује кроз чисто кретање и ритам. Апстрактна умјетност као визуелни еквивалент музици лишена је наративног момента; слика сажима све тренутке у једну садашњост – бесконачни тренутак, а ипак кроз њу, посматрајући је, можемо да их проживљавамо по сопственом унутрашњем навођењу.

За мене је умјетност духовно стваралаштво помоћу којега испитујем властита осјећања. Душа је та која једина допире до истинске спознаје.

Чулно и духовно у умјетности су у таквом односу да унутарашња вибрација између проматрача и дјела говори о “ефикасности” умјетности гдје је смисао умјетности: продуховити човјека. Ту ми се најчешће као ствараоцу, поред промишљања и истраживања јавља интуиција која каже да једноставно тако треба, да ће порука посматрачу бити успјешно пренијета.

Због тренутне епидемиолошке ситуације број посјетилаца је ограничен. Обавезно је ношење заштитне маске и дезинфекција руку на улазу.