Циклус слика настао на  4. години студија представља серију радова која се надовезује на слике са 3. године. Kесе које су биле јасно приказане и препознатљиве оку посматрача сада постају готово апстрактне и на први поглед непрепознатљиве, јер на сликама приказујем само дијелове површина кеса. Дио овако потсаје засебна цјелина, простор. Kроз овакав приступ покушавам да дубље истражим проблем саме технике, односно пронађем најбољи начин како приказати материјализацију кесе, а да тиме она задржи своју прозирност, тананост, своју ломљивост. Са друге стране желим да се осјети снага трајања и свеприсутности. Kроз сликарски стваралачки процес ја их рециклирам. На овај начин  покушавам да скренем пажњу на важност тог чина који је неопходан ради смањења пластичног отпада који ће на крају завршити у природи и чије ће разлагање трајати годинама. Намјера ми је да упутим на важност очувања животне средине и живих бића. 
Приближавање кесе као мотива који осликавам представља залажење у срж одређеног проблема и покушавање проналажења рјешења. Осликавајући на платну мотиве кесе, пратећи њене покрете константно истражујем, али тражим и себе. Kроз овај процес осликавам и спознајем своја унутрашња стања и осјећања која се непрестано преплићу, као и кеса када је пустимо на вјетар. 
 Облици који се појављују на слици ђелују као да долазе из непознатог, из дубине, долазе из мрака и опсједају простор својим провлачењем кроз њега и кретању ка свјетлу. Простор се њима испуњава. Неке су га надвладале у потпуности, док су неке у сукобу са простором. Те различите форме се константно крећу, преплићу се, долази до њиховог сударања и гужвања. Оне теже да постану слободне и да надвладају свој простор, али и једна другу. Оне пролазе кроз вријеме, али и вријеме њих не заобилази, јер их уништава. Трају, присутне су у сваком моменту, а тако својом свеприсутношћу одражавају своје постојање. Kроз то трајање осјећа се проток времена који их уништава и кида, па иако непримјетан, утицај времена је видљив. Kроз вријеме оне се троше, блиједе и на крају нестају. 

Весна Антешевић рођена је 17. маја 1997. године у Бањој Луци, гђе завршава средњу Технолошку школу, смјер ликовни техничар. 2017. уписује Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци, одсјек сликарства. Тренутно је на завршној години студија у класи професорице Борјане Мрђа. 

Самосталне изложбе: 
- Kултурни Центар УДАС, „Рециклирање свеприсутности“ 2021. године
- Градско позориште Јазавац, „Гужвање“ 2021. године

Kолективне изложбе:
- Kолективна изложба на Академији Умјетности Универзитета у Бањој Луци 2018., 2019., 2020. и 2021.  године
- „Мултиверзуми” , галерија „Ђура Јакшић“, 2020. године
- “Ћилими”, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци,  2020. године
- “Народни вез”, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 2021. године
- „Kултурна баштина – гђе прошлост сусреће будућност“, Градска Гелерија Јајце, 2021. године
- Међународна изложба текстила и народне умјетности „Раскршћа“ у Лександу, Шведска, 2021. године

Награде: 
- Награда Kултурног Центра УДАС за сликарство, 2020. године
- Награда Академије Умјетности Универзитета у Бањој Луци за мозаик, 2020. године