Skip to content
image_not_found

Група Клавир

  • Ко уписује овај смјер

    Смјер за клавир намијењен је будућим студентима који би жељели да своје умијеће свирања на клавиру након завршене средње музичке школе подигну на висок професионални ниво. Изузетно, потенцијални студенти не морају имати завршен инструментални смјер средње музичке школе, уколико докажу своје умјетничке и техничке способности на пријемном испиту. Смјер је намијењен младим људима који су заинтересовани за даљи развој сложене пијанистичке вјештине, откривајући пун потенцијал инструмента, али и своје индивидуалне умјетничке личности, кроз савладавање веома богатог и стилски разноврсног пијанистичког репертоара.

    Студирање

    Сврха четворогодишњих основних, а потом и једногодишњих мастер студија клавира  јесте формирање музичке личности – пијанисте високог професионалоног нивоа. Студент се развија као солиста, камерни музичар и као корепетитор, али се бави и историјом и теоријом пијанизма, те осталим умјетничко – теоријским дисциплинама које су у уској корелацији са овом дисциплином. Студенти клавира постепено и систематично развијају своје пијанистичке односно техничке могућности, вјештине умјетничког изражавања и јавног извођења, али и педагошке вјештине. Свирање клавира потиче развијање самосталности, критичког развијања идеја, способност за креативан приступ проблемима, емоционално разумијевање, машту, самомотивацију. 

    Шта послије

    Студенти на студијском програму клавира стичу веома широке компетенције које проистичу из специфичних предмета који се изучавају. То је прије свега самостална умјетничка активност и учешће у раду различитих ансамбала, као и клавирска сарадња другим инструментима, соло пјевачима, хоровима. Свршени студент клавира оспособљен је за педагошки и креативан рад у основним и средњим музичким школама, на предметима који припадају ужој уметничкој области назначеној у додатку дипломе, али и за рад у институцијама културе.

Група Клавир

Ријеч др ум. Дејан Јанковић, доцент будућим колегама

 

01.

Основне студије

Након Основног студија, односно I циклус, стиче се звање дипломирани музички умјетник – 240 ECTS, пијаниста

Наставни план је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Услови за упис на први циклус студија су завршена средња четверогодишња школа и пријемни испит пред комисијом. 

    Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној плочи

 

  • image_not_found
    Пријемни испит
    • полифона композиција или Прелудијум и фуга из Добро темперованог клавира Ј.С.Баха
    • Сонатни циклус – цијела соната (на пријемном испиту ће кандидат извлачити који ће став свирати)
    • виртуозна етида (Шопен, Лист, Рахмањинов, Дебиси, Скрјабин и друге виртуозне етиде)
    • комад по слободном избору
    • солфеђо 

    Сав програм се изводи напамет.

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професора.

    Др умј. Дејан Јанковић, доцент

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Сњежана Поповић Вулета, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Арсен Чаркић, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Динко Благојевић, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 

    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

     

    Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оцјена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

 

02.

Мастер студије

Након успјешно завршеног Мастер студија и одбране завршног рада, стиче се звање мастер клавира  – 300 ECTS.

Наставни план је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној Плочи

    Услови уписа

    Услови за упис на други циклус студија је завршен први циклус студија клавира са стечених 240 ECTS бодова и положен пријемни испит.

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    За пријемни испит потребно је припремити

    • полуреситал у трајању 30-40 минута који мора садржавата дјела из три различите епохе. Програм се изводи напамет.

     

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професора:

    Др умј. Дејан Јанковић, доцент

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Сњежана Поповић Вулета, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Арсен Чаркић, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

    Мр Динко Благојевић, ред. проф.

    Катедра за клавир и хармонику

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оћена у току студирања)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оћена множи са бројем 5 (пет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

Упознај професоре

Погледај њихове биографије и професионална постигнућа