Skip to content
image_not_found

Bolonjski proces

Bolonjski proces je pojam koji označava političku namjenu stvaranja Evropskog visokoškolskog područja stvaranjem standardnih akademskih titula. "Bolonjski proces" je nastao nakon što su Ministri obrazovanja 29 evropskih država u italijanskom gradu Bolonji 19. juna 1999. godine potpisali "Bolonjsku deklaraciju". Na sledećim sastancima u Pragu 2001, Berlinu 2003, Bergenu 2005, Londonu 2007 i Levenu 2009 lista članica se proširila tako da danas gotovo sve zemlje Evrope i Rusija učestvuju u ovom procesu. Bosna i Hercegovina je postala potpisnik Bolonjskog procesa 2003. godine. Monako i San Marino su jedine zemlje članice Savjeta Evrope koje nisu pristupile Bolonjskom procesu (mada mogu da smatraju da su pristupile Bolonjskom procesu kada Francuska i Italija završe implementaciju). Od ostalih zemalja Belorusija i Kazahstan su pozvani da postanu potpisnici. Bolonjski proces se odnosi na reformu sastava visokog obrazovanja u svim potpisnicama "Bolonjske deklaracije".

Okvir

Osnova procesa je prihvaćena u tri ciklusa visokoškolskih kvalifikacija. Kao što je navedeno u Bergenskoj Deklaraciji 2005, ciklusi su definisana u smislu kvalifikacija i Evropskog sistema prenosa i akumulacije bodova (ECTS):

  • I ciklus

    Uglavnom 180-240 ECTS bodova, obično dodelu Bečelor diplome

  • II ciklus

    Obično 90-120 ECTS bodova (minimum 60 2. ciklusa nivou). Obično dodele master diplomu

  • III ciklus

    Doktorske studije, nije definisan opseg ECTS.

U većini slučajeva, potrebno je 3, 2 i 3 godine resprektivno da se završi. Stvarno imenovanje stepena može da varira od zemlje do zemlje. Jedna akademska godina odgovara 60 ECTS bodova što je ekvivalentno 1,500-1,800 sati studija. Novi model dolazi bliže severnoameričkom i japanskom sistemu. On daje veću težinu na praktičnu obuku i na intenzivne istraživačke projekte. Način računanja kredita se meri prema tome koliko je student radio. Nove metode vrednovanja odražavaju ne samo efikasnost studenata na ispitima, nego i laboratorijskim eksperimentima, prezentacijama, vreme provedeno na studijama, dalje inovacione kapaciteta, itd.

Ciljevi

Bolonjski proces je reformski proces stvaren sa ciljem odgovaranja na tebe kao što su javna odgovornost za visokoškolsko obrazovanje i nauku, upravljanje visokim obrazovanjem, društvenu dimenziju visokog obrazovanja i istraživanja, kao i vrednosti i ulogu visokog obrazovanja i istraživanja u savremenim, globalizovanim, i sve složenijim društvima sa zahtevnim potrebama kvalifikacija. Sa Bolonjskim procesom implementacije sistema, visoko obrazovanje u zemljama Evrope treba da budu organizovani na takav način da omogući:

01.

Mobilnost

Laku pokretljivost iz jedne zemlje u drugu (u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja) - u cilju daljeg studiranja ili zapošljavanja

02.

Atraktivnost

Atraktivnost evropskog visokog obrazovanja je povećana, tako da mnogi ljudi iz neevropskih zemalja takođe dolaze da uče i/ili rade u Evropi

03.

Zapošljavanje

Evropskom prostoru visokog obrazovanja Evrope nudi široka, kvalitetna i napredna baza znanja, i osigurava dalji razvoj Evrope kao stabilne, mirne i tolerantne zajednice u okviru Evropskog istraživačkog prostora

Detalji

Više detalja o Bolonjskoj Deklaraciji

  • Stvaranje sistema lakšeg razumevanja i ujednačavanja diploma
  • Stvaranje dvostepenog sistema diploma - Bečelor/Master sistem
  • Uvođenje sistema ocenjivanja, Evropski sistem transfera bodova (ESTB)
  • Povećanje mobilnosti kroz uklanjanje barijera; ne samo prostorna mobilnost već i kulturalne kompetencije ali i mobilnost među visokim školama
  • Zajednički rad na povećanju kvaliteta
  • Evropska dimenzija visokoškolskog obrazovanja
  • Doživotno učenje
  • Učešće studenata (uključivanje u sve odluke i inicijative na svim nivoima)
  • Povećanje atraktivnosti evropskog visokoškolskog obrazovanja
  • Ujednačavanje evropskog visokoškolskog obrazovanja sa evropskim istraživačkim prostrom, posebno kroz uvođenje doktorske faze u Bolonjskom procesu
  • Jedan dalji cilj je i integracija kao socijalna dimenzija
  • Organizacija procesa nastave obezbjeđuje da kontinuiranim radom nastavnika i studenata u predviđenom roku usvoje sva znanja i završi studij
  • Svi predmeti su jednosemestralni
  • Stalno provjeravanje znanja studenata, iz čega slijedi konačna ocjena
  • ECTS bodovi
  • Izborni predmeti
  • Dodatak diplomi
  • Rad u malim grupama
    • ECTЅ (European Credit Transfer System)

      Jedinstven sistem bodova koji se dodjeljuju pojedinim kursevima (kao i drugim oblicima savladavanja programa studija). ESTЅ obezbjeđuje transparentnost i olakšava priznavanje (dijela) studija obavljenih na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi i neophodan je preduslov mobilnosti.

    • BACHELOR

      Zvanja koja predstavljaju visokoobrazovne kvalifikacije koje kvantitativno odgovaraju 180-240 (ESTЅ) bodova, što odgovara trogodišnjim ili četverogodišnjim redovnim studijima. Na našem Fakultetu ove studije traju 3.5 godine (210 ECTS bodova).

    • MASTER

      Zvanje koje predstavlja drugostepenu visokoobrazovnu kvalifikaciju. Pristup Master programu obično zahtjeva kompletiranje Bachelor programa na priznatoj visokoobrazovnoj ustanovi. Zvanje Master dodjeljuje se studentima koji su demonstrirali znanje koje se nadovezuje na ono iz prvog ciklusa, značajno ga proširuje i ustanovljava osnovu ili priliku za razvoj i primjenu originalnih ideja (obično kroz istraživanje). Na našem Fakultetu ove studije traju 5 godina (300 ECTS bodova).

    • DIPLOMA SUPPLEMENT

      Dodatak diplomi, je dokument koji se izdaje zajedno sa diplomom, sadrži spisak položenih ispita i njihovu ECTS vrijednost, te druge odredbe koje nisu navedene u diplomi, a važne su za razumijevanje programa završenog studija. Dodatak diplomi prikazuje objektivne podatke i omogućuje međunarodnu transparentnost i uporedivost diploma.