Болоњски процес
Болоњски процес је појам који означава политичку намјену стварања Европског високошколског подручја стварањем стандардних академских титула. "Болоњски процес" је настао након што су Министри образовања 29 европских држава у италијанском граду Болоњи 19. јуна 1999. године потписали "Болоњску декларацију". На следећим састанцима у Прагу 2001, Берлину 2003, Бергену 2005, Лондону 2007 и Левену 2009 листа чланица се проширила тако да данас готово све земље Европе и Русија учествују у овом процесу. Босна и Херцеговина је постала потписник Болоњског процеса 2003. године. Монако и Сан Марино су једине земље чланице Савјета Европе које нису приступиле Болоњском процесу (мада могу да сматрају да су приступиле Болоњском процесу када Француска и Италија заврше имплементацију). Од осталих земаља Белорусија и Казахстан су позвани да постану потписници. Болоњски процес се односи на реформу састава високог образовања у свим потписницама "Болоњске декларације".
Оквир
Основа процеса је прихваћена у три циклуса високошколских квалификација. Као што је наведено у Бергенској Декларацији 2005, циклуси су дефинисана у смислу квалификација и Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS):
-
I циклус
Углавном 180-240 ECTS бодова, обично доделу Бечелор дипломе
-
II циклус
Обично 90-120 ECTS бодова (минимум 60 2. циклуса нивоу). Обично доделе мастер диплому
-
III циклус
Докторске студије. Није дефинисан опсег ECTS.
У већини случајева, потребно је 3, 2 и 3 године респрективно да се заврши. Стварно именовање степена може да варира од земље до земље. Једна академска година одговара 60 ECTS бодова што је еквивалентно 1,500-1,800 сати студија. Нови модел долази ближе северноамеричком и јапанском систему. Он даје већу тежину на практичну обуку и на интензивне истраживачке пројекте. Начин рачунања кредита се мери према томе колико је студент радио. Нове методе вредновања одражавају не само ефикасност студената на испитима, него и лабораторијским експериментима, презентацијама, време проведено на студијама, даље иновационе капацитета, итд.
Циљеви
Болоњски процес је реформски процес стварен са циљем одговарања на тебе као што су јавна одговорност за високошколско образовање и науку, управљање високим образовањем, друштвену димензију високог образовања и истраживања, као и вредности и улогу високог образовања и истраживања у савременим, глобализованим, и све сложенијим друштвима са захтевним потребама квалификација. Са Болоњским процесом имплементације система, високо образовање у земљама Европе треба да буду организовани на такав начин да омогући:
Мобилност
Лаку покретљивост из једне земље у другу (у оквиру европског простора високог образовања) - у циљу даљег студирања или запошљавања
Атрактивност
Атрактивност европског високог образовања је повећана, тако да многи људи из неевропских земаља такође долазе да уче и/или раде у Европи
Запошљавање
Европском простору високог образовања Европе нуди широка, квалитетна и напредна база знања, и осигурава даљи развој Европе као стабилне, мирне и толерантне заједнице у оквиру Европског истраживачког простора
Детаљи
Више детаља о Болоњској декларацији
- Стварање система лакшег разумевања и уједначавања диплома
- Стварање двостепеног система диплома - Бечелор/Мастер систем
- Увођење система оцењивања, Европски систем трансфера бодова (ЕСТБ)
- Повећање мобилности кроз уклањање баријера; не само просторна мобилност већ и културалне компетенције али и мобилност међу високим школама
- Заједнички рад на повећању квалитета
- Европска димензија високошколског образовања
- Доживотно учење
- Учешће студената (укључивање у све одлуке и иницијативе на свим нивоима)
- Повећање атрактивности европског високошколског образовања
- Уједначавање европског високошколског образовања са европским истраживачким простром, посебно кроз увођење докторске фазе у Болоњском процесу.
- Један даљи циљ је и интеграција као социјална димензија
Организација процеса наставе обезбјеђује да континуираним радом наставника и студената у предвиђеном року усвоје сва знања и заврши студиј.
- Сви предмети су једносеместрални
- Стално провјеравање знања студената, из чега слиједи коначна оцјена
- ECTS бодови
- Изборни предмети
- Додатак дипломи
- Рад у малим групама
-
ECTЅ (European Credit Transfer System)
Јединствен систем бодова који се додјељују појединим курсевима (као и другим облицима савладавања програма студија). ЕСТЅ обезбјеђује транспарентност и олакшава признавање (дијела) студија обављених на некој другој високошколској установи и неопходан је предуслов мобилности.
-
BACHELOR
Звања која представљају високообразовне квалификације које квантитативно одговарају 180-240 (ЕСТЅ) бодова, што одговара трогодишњим или четверогодишњим редовним студијима. На нашем Факултету ове студије трају 3.5 године (210 ECTS бодова).
-
MASTER
Звање које представља другостепену високообразовну квалификацију. Приступ Master програму обично захтјева комплетирање Bachelor програма на признатој високообразовној установи. Звање Master додјељује се студентима који су демонстрирали знање које се надовезује на оно из првог циклуса, значајно га проширује и установљава основу или прилику за развој и примјену оригиналних идеја (обично кроз истраживање). На нашем Факултету ове студије трају 5 година (300 ECTS бодова)
-
DIPLOMA SUPPLEMENT
Додатак дипломи, је документ који се издаје заједно са дипломом, садржи списак положених испита и њихову ECTS вриједност, те друге одредбе које нису наведене у дипломи, а важне су за разумијевање програма завршеног студија. Додатак дипломи приказује објективне податке и омогућује међународну транспарентност и упоредивост диплома.
