Skip to content
image_not_found

Група Монтажа

  • Ко уписује овај смјер

    Монтажа је као умијеће приповиједања својствена само филму, чиме га разликује од других врста умјетности. То је спој креативности стварања и познавања технологије помоћу које се филмско дјело обликује. Један је од најважнијих процеса у производњи свих аудиовизуелних дјела. 
    Студијска група Монтажа на Филмском и телевизијском смјеру је намијењена будућим студентима који желе да истраже и уобличе своје креативне потенцијале, унаприједе вјештине умјетничког изражавања и стекну знања о примјени технологије у стварању аудиовизуелног дјела.

    Шта послије

    У времену дигиталних медија и виртуелног цyбер простора, посао монтажера омогућује рад с било које локације за потребе било кога, у читавом свијету. Бројна су подручја у којима су потребни високообразовани и стваралачки оспособљени монтажерски кадрови - филмска и телевизијска продукција, динамички визуелни дизајни савременог медијског окружења, те компјутерске мултимедијалне обраде. Ради се о подручјима који се стално проширују и иновирају како се проширује цивилизацијска важност савремених аудиовизуелних комуникација базираних на ‘покретним сликама’. 

СТУДИРАЊЕ

01. ЦИКЛУС

Први циклус студија на студијској групи Монтажа траје 4 године односно 8 семестара. Настава се одвија кроз обавезне и изборне предмете чијим се савладавањем остварује укупно 240 ЕЦТС-а и стиче звање Дипломирани драмски и аудиовизуелни умјетник – Монтажер
Студиј је фокусиран на стицање теоретских, стручних и практичних знања и вјештина у стварању филма и осталих аудиовизуелних дјела
Током студија студент развија стручна знања и вјештине, имагинативност и знање нужних у реализацији филмских и других аудиовизуелних дјела. Користе се најсавременије теоријске те естетске спознаје о функционисању филма као умјетничког дјела, а истодобно својим наставним планом и програмом прати техничко-технолошке промјене које доноси развој дигиталне технологије те филмска индустрија као таква. По завршетку четверогодишњег првог циклуса студија Монтаже студент стиче  опште  и  предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и умјетничке дјелатности те се очекује да буде професионално и стручно оспособљен за монтажу слике и звука у  областима филма и телевизије.

СТУДИРАЊЕ

02. ЦИКЛУС

Други циклус студија (Мастер студиј) траје једну или двије године, у зависности од тога је ли студент завршио трогодишње или четверогодишње студије првог циклуса студија. Успјешним савладавањем свих наставних обавеза стиче се звање Мастер телевизијске и филмске монтаже – 300 ЕЦТС.
Студиј је усмјерен на монтажу умјетничких форми свих филмских родова. Завршетком мастер студија, студент стиче естетско-драматуршку компетентност у реализацији најсложенијих аудиовизуелних форми, утемељену на стеченим знањима из монтажних артикулација драматуршких елемената - организације визуелних и звучних динамичких форми у функцији изазивања жељених емоција, ослобађању креативног сензибилитета кроз ауторске филмове који се реализују током студија, оспособљености за самосталну едукацију након завршетка студија у интересу одржавања естетско-драматуршке компетентности у условима које намеће савремено медијско окружење. Такође студент стиче и технолошку компетентност у реализацији најсложенијих аудиовизуелних форми, утемељену на стриктном поштовању свих техничких стандарда током реализације комплексних вјежби, испитних филмова и практичног дијела завршног рада, примјени креативних могућности уређаја, те приврженост тимском раду у условима реализације најсложенијих аудио-визуелних форми утемељену на колегијалности.

 

01.

Основне студије

Након Основног студија, односно И циклус, стиче се звање дипломирани драмски и аудиовизуелни умјетник – монтажер – 240 ECTS.

Наставни план је за Смјер ФТВ - монтажа до 2023/24 доступан на линку.

Наставни план за Смјер ФТВ - монтажа од 2024/25 је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Услови за упис на први циклус студија су завршена средња четверогодишња школа и пријемни испит пред комисијом. Комисија за пријемни испит на смјеру Сликарство и смјеру Интермедијална умјетност је састављена од наставника из области Сликарства и Интермедијалне умјетности. Пријемни испит за ова два смјера је заједнички.

    Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.

    Докази склоности

    Да би приступили полагању пријемног испита на групи за монтажу, заинтересовани кандидати морају  прије полагања предати сљедеће радове:
    ФОТО СТРИП - од десет фотографија хоризонтално оријентисаних, формата 13x9 cm,  на полеђини обиљежених бројевима од 1 до 10. Задатак је да се визуелним средствима на јасан начин, прикаже једна прича на слободну тему.
    ВИДЕО БИОГРАФИЈУ - кандидат се представља у форми кратког филма трајања до 5 мин. Садржај и форма филма нису условљени тако да кандидат има потпуну слободу у изразу. 

    Припремна настава

    Информације о припремној настави можете погледати ОВДЈЕ.

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Пријемни испит садржи два дијела:
    Први дио
    Тест опште културе и писмена анализа филма или телевизијског програма. Кандидат треба  да покаже способност да разумије и проникне у суштину приказаног дјела. 
    Други дан
    Разговор са Комисијом, усмена одбрана радова. А затим усмена анализа филмског инсерта.
    У разговору с комисијом утврђује се способност и потенцијал да се кандидат бави професијом монтажера. 

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професор

    Предраг Соломун MSc, редовни професор

    Шеф катедре за: Филм, телевизију и анимирани филм

 

  • image_not_found
    Ранг листа

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оћена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

 

02.

Master студије

Након Основног студија, односно I циклуса, стиче се услов за упис на Мастер студије (II циклус). Након успјешно завршеног Мастер студија и одбране завршног рада, стиче се звање мастер телевизијске и филмске монтаже – 300 ECTS.

Наставни план је доступан на линку.

 

Које послове обавља мастер телевизијске и филмске монтаже

По завршеном другом циклусу студија, студент је стекао естетско-драматуршку компетентност у реализацији најсложенијих аудио-визуелних форми, утемељену на стеченим знањима из монтажних артикулација драматуршких елемената - организације визуелних и звучних динамичких форми у функцији изазивања жељених емоција, ослобађању креативног сензибилитета кроз ауторске филмове који се реализују током студија, оспособљености за самосталну едукацију након завршетка студија у интересу одржавања естетско-драматуршке компетентности у условима које намеће савремено медијско окружење. Такође је студент стекао и технолошку компетентност у реализацији најсложенијих аудио-визуелних форми, утемељену на стриктном поштовању свих техничких стандарда током реализације комплексних вјежби, испитних филмова и практичног дијела завршног рада, примјени креативних могућности уређаја, те приврженост тимском раду у условима реализације најсложенијих аудио-визуелних форми утемељену на колегијалности.
По завршеном другом циклусу студија могуће је наставити процес школовања кроз докторске студије у пољу умјетности или кроз специјалистичке студије.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Пријемни испит заснива се, у зависности од групе на који се кандидат пријављује, на специфичним и конкурсом прописаним садржајем пријемног испита, те  на појединачном усменом разговору током којег ће Комисија провјеравати знања кандидата из области филма и телевизије, те процјењивати способности кандидата у области визуелног предочавања, аналитичког размишљања и системског сагледавања филмског или позоришног дјела, а на основу разговора, приступних радова и прилога, те осталих услова пријаве.

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професор

    Предраг Соломун MSc, редовни професор

    Шеф катедре за: Филм, телевизију и анимирани филм

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оћена у току студирања)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оћена множи са бројем 5 (пет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

Упознај професоре

Погледај њихове биографије и професионална постигнућа