Смјер Глума
-
Ко уписује овај смјер
Смјер за глуму је намјењен будућим студентим који желе да истраже и уобличе своје креативне потенцијале, бавећи се глумачким стваралаштвом у области позоришне и филмске умјетности.
Студирање
У току четворогодишњих основних ( и једногодишњег мастер) студија на Смјеру глума, студент стиче компетенције за самосталну умјетничку активност, те креативни рад у позоришту, на филму, радију и телевизији. Од студента глуме очекује се темељно савладавање основних теоријских дисциплина у глуми, упознавање класичних и савремених метода глумачког образовања, освајање практичних глумачких знања и вјештина, те рад на самосталним и групним пројектима у оквиру фестивала и културних догађаја који су у организацији Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.
Шта послије
Завршене студије глуме нуде широк спектар могућих радних позиција, од којих се посебно издвајају оне које су у непосредној вези са самосталним умјетничким радом. Дипломирани аудио-визуелни умјетник – глумац, поред компетенција за рад у позоришту и на филму, оспособљен је за рад у установама културе и у медијима.
-
Пријава на конкурс
Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:
Документација
Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.
-
Пријемни испит
У академској 2024/25. години нову класу на Смјеру глума прима редовни професор Жељко Митровић.
Испит се састоји из два елиминаторна дијела:
Први дио (ШИРИ ИЗБОР) и други дио (УЖИ ИЗБОР)
Програм првог елиминаторног дијела:
а) рецитација (по избору кандидата);
б) одломак (по избору кандидата);
в) одломак из улоге неке од комедија Бранислава Нушића, Јована Стерије Поповића или нашег савременог комедиографа.
Кандидат је дужан да напамет научи и припреми сва три задатка.
Комисија може, после приказаног програма, поставити кандидату и накнадне задатке
(импровизације), ради стицања што потпунијег увида о способностима кандидата.
У првом елиминаторном дијелу комисија оцјењује степен способности кандидата оцјеном ПРИМЉЕН У УЖИ ИЗБОР и НИЈЕ ПРИМЉЕН У УЖИ ИЗБОР.
Други елиминаторни дио (УЖИ ИЗБОР) састоји се из рада са одређеним наставницима, креативним тестирањима из области културе, умјетности и психологије, писања писмених задатака и завршне провјере способности. У току рада у другом елиминаторном дијелу, методама теста, разговора, вјежби, проба, наставници и сарадници, ради утврђивања неопходног степена глумачке обдарености, испитују карактеристике говора и говорног апарата, глас, осјећање ритма, способности, издржљивост и покретљивост, као и карактеристике личности, њене особености, маштовитост, прилагодљивост у раду.
У другом елиминаторном дијелу комисија прегледа и установљава резултате провјере способности сваког кандидата по сљедећим основама:
а) Комисија оцјењује резултате провјере гласа и говора кандидата
б) Комисија оцјењује резултате провјере покрета и изгледа кандидата
в) Комисија оцјењује резултате провјере свих тестова и способности кандидата да оствари глумачки изразКонсултације
Током припрема за пријемне испите организоване су консултације:
сваке сриједе од 12.30 часова у учионици бр. 7 на приземљу.
Жељко Митровић, редовни професор
Катедра за Глуму и Позоришну режију
-
Ранг листа и упис
Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова.
Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:- општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
- резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.
Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оћена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.
02.
Master студије
Након Основног студија, односно I циклуса, стиче се услов за упис на Мастер студије (II циклус). Након успјешно завршеног Мастер студија и одбране завршног рада, стиче се звање мастер глуме – 300 ECTS.
Наставни план је доступан на линку.
-
Пријава на конкурс
Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:
Документација
Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.
-
Пријемни испит
Кандидат са остварених 240 ECTS дужан је доставити мотивационо писмо, а комисија коју чине професори глуме и позоришне режије обавља интервју са кандидатом. Уколико кандидат није завршио основне студије глуме (а има остварених 240 ECTS бодова), поред интервјуа и мотивационог писма, потребно је да се кандидат представи са самосталним практичним задатком у трајању од 20 минута.
Консултације
Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професор
Ма Велимир Бланић, ванредни професор
Катедра за Глуму и Позоришну режију
-
Ранг листа и упис
Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова.
Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:- општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оћена у току студирања)
- резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.
Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оћена множи са бројем 5 (пет).
На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.
