Skip to content
image_not_found

Смјер Драматургија

  • Ко уписује овај смјер

    Смјер драматургија намијењен је будућим студентима који имају склоност ка писању, воле да читају, иду у позориште и гледају филмове. Будући студенти имају могућност да науче како да своје идеје уобличе у позоришне и радио драме или сценарија за филм и телевизију али и како да анализирају оно што је већ написано, снимљено или постављено на позорницу.

    Студирање

    Студирање траје четири године (8 семестара) и једну годину (два семестра) мастер студије. У току студирања студент стиче компетенције за самостално креирање
    драматуршких задатака у свим медијима, уређивање и креирање програма, писање сценарија и адаптација књижевних дјела. Такође стиче широко образовање из области креативног писања, теоријског, критичког и историјског аспекта драматуршке праксе, савладава стручна, практична и теоријска знањима из ових области и развија аутохтони креативни став, упознаје историјски развој теорија и пракси и усваја савремене принципе и методе рада у стручном позоришном и филмском образовању.

    Шта послије

    По завршеним првом циклусу студија студент може да ради у позоришту, на телевизији, радију, филму, у штампаним медијима, установама културе, адвертајзингу и другим институцијама и агенцијама. Дипломирани аудио-визуелни умјетник – драматург може да створи оригинално драмско дјело, филмски и телевизијски сценарио или радио драму. Оспособљен је такође да се бави позоришном и филмском критиком, што га не чини само умјетником већ и могућим позоришним и филмским критичарем, те да функционално учествује у институцијама чије дјелатности подразумијевају стручну сарадњу са лицима која су стекла практична и теоријска знања из области драматургије. По завршеним другом циклусу студија мастер драматургије може самостално да креира различите комплексне програме, пише драме, сценарија и адаптације књижевних дјела. Мастер драматургије је у току свог образовања стиче знања из научних дисциплина у области студија позоришта и филма те може да се бави театрологијом и филологијом, али и озбиљном позоришном и филмском критиком.

     

Смјер Драматургија

Ријеч ма Мариа Ћулума, ван. проф. будућим колегама

 

01.

Основне студије

Након Основног студија, односно I циклус, стиче се звање дипломирани драмски и аудио-визуелни умјетник – 240 ECTS, драматург.

Наставни план је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној плочи

    Докази склоности

    Кандидати су дужни да приложе своје драмско дјело (објављено или необјављено) или сценарио за играни филм (ТВ или документарни филм) или радио драму (за дјецу или одрасле), односно теоретски рад из области позоришне или филмске драматургије (обавезно на службеним језицима Босне и Херцеговине, одштампан у три примјерка), затим мотивационо писмо и кратку биографију.

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Пријемни испит се састоји из три дијела.
    Први дио
    а) Писмени тест – тест има тридесет питања из опште, драмске, позоришне и филмске културе. Кандидати имају 45 минута да одговоре на питања.
    б) Пројекција филма и писмена анализа одгледаног филма. Кандидати пишу анализу филма 60 минута. Оцјењује се: начин обраде теме, писменост, стил, лични став кандидата.
    в) Психо тест, тест провјере психофизичких способности. 

    Други дио
    а) писање једне драмске сцене на задану тему, у медију по избору (позориште, филм, радио или телевизија).

    Послије читања и стручне анализе радова Комисија доноси одлуку о кандидатима који стичу право да приступе трећем дијелу испита.

    Трећи дио
    Усмени испит пред Комисијом који обухвата разговор о писменим радовима кандидата, провјеру општих способности, провјера познавања свјетске и домаће драме и филма. Провјера знања у области позоришта, филма и општег познавања књижевности и умјетности.
     

    Обавезна литература
    • Aристoтeл: О ПЕСНИЧКОЈ УМЕТНОСТИ (Поетика), Дерета, Београд, 2011.
    • Рoнaлд  Хaрвуд: ИСТOРИЈA ПOЗOРИШТA, Клиo, Бeoгрaд, 1998.
    • Слoбoдaн Сeлeнић: ДРAМСКИ ПРAВЦИ XX ВEКA, ФДУ, Институт зaпoзoриштe,филм, рaдиo и тeлeвизију, Бeoгрaд, 2002.
    • Дeјвид A. Кук: ИСТOРИЈA ФИЛМA 1, 2 и 3, Клиo, Бeoгрaд, 2005-2007. 
    Драмска литература
    • Драмска дјела сљедећих аутора: Есхил, Софокле,  Еурипид, Шекспир,  Молијер,  Гете,  Ибзен, Стриндберг, Чехов, Брехт,  Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић, затим дјела савремених свјетских и српских драмских писаца  - по избору. 
    Препоручена литература
    • Горан Стефановски: МАЛА КЊИГА ЗАМКИ, Стеријино позорје, Нови Сад, 2009.
    • Луис Херман: СЦЕНАРИО ЗА ФИЛМ И ТЕЛЕВИЗИЈУ, Универзитет уметности у Београду, 1976.
    • Мишeл Шиoн: НAПИСAТИ СЦEНAРИO, Нaучнa књигa - Институт зa филм,Бeoгрaд, 1987.
    • Чeзaрe Мoлинaри: ИСТOРИЈA ПOЗOРИШТA, Вук Кaрaџић, Бeoгрaд, 1982.
    • Стјуaрд М. Кaмински: ЖAНРOВИ AМEРИЧКOГ ФИЛМA, Прoмeтeј, Нoви Сaд, Југoслoвeнскa кинoтeкa, Бeoгрaд, 1995.
    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професора:

    Марио Ћулум ма, ванр. проф.

    Катедра за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију

    Милан Гајић ма, виши асистент

    Катедра за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оћена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

 

01.

Мастер студије

Након Основног студија, односно I циклус, стиче се звање мастер драматургије – 300 ECTS,

Наставни план је доступан на линку.

 

  • image_not_found
    Пријава на конкурс

    Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:

    Документација

    Документацију која је наведена у конкурсу који можете пратити на Огласној плочи

    Докази склоности

    Кандидати су дужни да приложе своје драмско дјело (објављено или необјављено) или сценарио за играни филм (ТВ или документарни филм) или радио драму (за дјецу или одрасле), односно теоретски рад из области позоришне или филмске драматургије (обавезно на службеним језицима Босне и Херцеговине, одштампан у три примјерка), затим мотивационо писмо и кратку биографију.

 

  • image_not_found
    Пријемни испит

    Циљ студијског програма мастер драматургија је развијање и израда дугорочног умјетничког пројекта базираног на тексту, с посебним фокусом на изведбене текстове. Под изведбеним текстом овдје се разумије најразличитији дијапазон текстуалних форми попут: драмских и постдрамских текстова, текстова за перформансе, сценарија за серије, сценарија за филмове, различитих формата фикције и аутофикције намијењених за изведбу или читање наглас и уживо, сценарија за видео радове, либрета, радио драма, текстова за звучне и визуелне инсталације, текстова за савремене музичке и плесне пројекте, адаптација других књижевних форми у изведбене, као и адаптација и ‘превођења’ различитих умјетничких и неумјетничких садржаја у текстуалне. 
    За пријемни испит потребно је приложити концепт или експозе дугорочног пројекта базираног на тексту, те биографију кандидата или кандидаткиње, као и мотивационо писмо у ком су изражена и очекивања од студијског програма. 

    Консултације

    Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професора:

    Тања Шљивар ма, доцент

    Катедра за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију

    Милан Гајић ма, виши асистент

    Катедра за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију

 

  • image_not_found
    Ранг листа и упис

    Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова. 
    Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:

    • општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оћена у току студирања)
    • резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.

    Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оћена множи са бројем 5 (пет).
    На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.

     

Упознај професоре

Погледај њихове биографије и професионална постигнућа