Смјер Етномузикологија
-
Ко уписује овај смјер
Смјер за етномузикологију намијењен је студентима који поред музичких знања имају склоности према истраживању културног и музичког насљеђа и разумијевању контекста традиционалне музике кроз историју. Етномузикологија је наука о традиционалној умјетности (стваралаштву) и то је једини смјер из научне области на Студијском програму музичке умјетности. За овај смјер се опредјељују студенти који теже за специфичним знањима која им омогућавају да се развију према властитим интересовањима. Добродошли су сви који желе да истражују живу музичку праксу у селу и граду, богату архивску грађу, али и традиционална знања и вјештине у вези са пјевањем традиционалних пјесама, свирањем на традиционалним инструментима или играњем традиционслних игара (плеса) одређеног региона. На овом смјеру се прожимају теренски, стручни, научни, креативни и умјетнички рад подржани одговарајућом методологијом или методиком.
Студирање
Основне студије трају четири године (8 семестара) и завршавају се дипломским радом. Мастер студије трају једну годину (2 семестра) и крунишу се завршним мастер радом.
Сврха студија етномузикологије је усвајање одговарајућих стручних знања из комплекса сродних академско-образовних, теоријско-методолошких, односно умјетничко-стручних и стручно-апликативних (примијењених) предмета. Истакнута је доминација главног предмета (Етномузикологија) као и предмета најуже везаног за струку (Етнокореологија) који су присутни током свих осам семестара и чине окосницу студијског програма. Ови предмети су комплексни и изразито интердисциплинарни. Етнолошку и етнокултуролошку перспективу студија омогућавају предмети Народна књижевност и Примијењена езтномузикологија и Етнологија, а међу предметима који специфично акцентују сегменте народне традиције издвајају се Морфологија традиционалне пјесме и Извођење традиционалне музике.
Уз редован наставни процес који подразумијева проучавање релевантне литературе и веома занимљиву теренску наставу као облик обавезне праксе, студенти овог смјера имају могућност да објаве резултате својих теренских истраживања на научним скуповима. Поред тога студенте очекују и ваннаставне активности као што је рад на интердисциплинарним пројектрима и културним догађајима које организује Академија умјетности и Музиколошко друштво РС (Дани Владе Милошевића; Научни скуп: В. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог; Традиција на (с)цени)
-
Шта послије
На Смјеру за етномузикологију се образују и јасно профилишу будући стручњаци оспособљени за истраживања у културним институцијама, теоретичари умјетности у институцијама културе, кустоси у музејима са етнолошким одјељењима, музички сарадници на радију и телевизији, наставници у основним и средњим музичким школама, умјетнички руководиоци вокалних и инструменталних ансамбала и кореографи у културно-умјетничким друштвима и центрима за културу. Њихова професионална дјелатност треба да доприноси сакупљању, снимању и систематизовању традиционалне музике и игре (плеса), али и откривању законитости и принципа који владају у вокалној, вокално-инструмнталној и инструменталној музичкој традицији народа и националних заједница Републике Српске, од најстаријих времена до данашњих дана.
Широк дијапазон професионалних усмјерења у институцијама културе и области културног аматеризма, наставној пракси и истраживачком простору тражи јасно профилисане, друштвено одговорне и самосталне стручњаке чија професионална дјелатност треба да допринесе развоју етномузикологије, али и широко заснованих концепција херитологије, као опште науке о културном насљеђу, који разумију процесе употребе и злоупотребе нематеријалног културног насљеђа и идентитетских концепција које из тога произилазе, који професионално и критички дјелују у медијском и простору сценског фолклора.
Смјер Етномузикологија
Ријеч др Драгица Панић Кашански, ван. проф. будућим колегама
-
Пријава на конкурс
Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Услови за упис на први циклус студија су завршена средња четверогодишња школа и пријемни испит пред комисијом.
Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:
Документација
Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.
-
Пријемни испит
Главни предмет (пет прочитаних радова из области етномузикологије, разговор у вези с прочитаним радовима - радови ће бити доступни кандидатима онлајн), Солфеђо*,
Клавир (Етида; Полифона композиција - Бах: двогласне, трогласне инвенције, француске свите - избор; Први став сонате - сонате Хајдна, Моцарта или Бетовена - избор; Композиција по слободном избору. Програм се изводи из нота.)
Писмена и усмена провјера знања из теорије музике, хармоније и музичких облика.* Солфеђо (Захтјеви за пријемни испит из солфеђа за све одсјеке):
1. Једногласни модулативни диктат (до 16 тактова)
2. Примјер за пјевање „a prima vista“ (алтерације и модулације)
3. Примјер за ритмичко читање (парлато) „a prima vista“
4. Етида са инструменталном пратњом по сопственом избору (навјежбана)Консултације
Током припрема за пријемне испите, организују се консултације са професорима.
Др Драгица Панић-Кашански
Катедра за етномузикологију
Софија Вучићевић, асистент
Катедра за етномузикологију
-
Ранг листа
Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова.
Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године првог циклуса студија утврђује се на основу:
- општег успјеха постигнутог у средњем образовању (успјех из свих предмета и разреда четворогодишње средње школе)
- резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.
Број бодова остварен на основу општег успјеха добија се тако да се просјечна оцјена из свих предмета четворогодишње средње школе множи са бројем 10 (десет).
На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.
02.
Мастер студије
Након успјешно завршеног Мастер студија и одбране завршног рада, стиче се звање мастер етномузикологије – 300 ECTS.
Наставни план је доступан на линку.
-
Пријава на конкурс
Пријаве на конкурс подносе се у студентској служби Академије умјетности. Приликом пријављивања на конкурс за упис кандидати прилажу:
Документација
Информације о потребној документацији за конкурс за упис можете видјети овдје.
Услови уписа
На II циклус академских студија (мастер) могу се уписати кандидати који су:
- завршили основне академске студије - I циклус студија у четворогодишњем трајању, односно стекли 240 бодова са просечном оценом најмање 8 и најмањом оценом 9 из дипломског/ завршног испита
- положили пријемни испит за II циклус студија
-
Пријемни испит
Захтјеви на пријемном испиту:
- Приступни рад који по обиму и садржају одговара завршном/дипломском раду на дипломским академским студијама из области етномузикологије, етнокореологије, етнологије или сличних научних дисцплина на Смјеру за етномузикологију
- Разговор кандидата са комисијом у вези са приступним радом, те о сазнањима у области интересовања кандидата.
Консултације
Током припрема за пријемне испите организоване су консултације код професора.
Др Драгица Панић-Кашански
Катедра за етномузикологију
Софија Вучићевић, асистент
Катедра за етномузикологију
-
Ранг листа и упис
Право на рангирање на јединственој ранг листи стиче кандидат који је положио испит за провјеру склоности и способности. Академија утврђује редослијед кандидата који су положили пријемни испит по броју укупно постигнутих бодова.
Редослијед кандидата за упис на студијски програм прве године другог циклуса студија утврђује се на основу:
- општег успјеха постигнутог у току првог циклуса студија (просјечна оцјена у току студирања)
- резултата постигнутих на пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности.
Број бодова остварен на основу успјеха на првом циклусу студија добија се тако да се просјечна оцјена множи са бројем 5 (пет).
На пријемном испиту или испиту за провјеру склоности и способности, кандидат може остварити од 0 (нула) до 50 (педесет) бодова. По оба мјерила могуће је остварити највише 100 (стотину) бодова. Кандидати који нису остварили више од 15 бодова на пријемном испиту немају право на упис.
