Радослав Миленковић
Редовни професор, гостујући професор
Рођен 17. фебруара 1958. године у Новом Саду.
Летња школа пантомиме код Ладислава Фиалке (Дубровник, 1978)
Школа сценског покрета Жак Лекока (Париз, 1979).
1980. дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше.
1990. дипломирао позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Дејана Мијача.
1982. са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ.
1984 - 1987. члан глумачког ансамбла Театра &ТД. у Загребу.
1987. до 2005. првак Југословенског драмског позоришта у Београду.
Од 2005. редитељ у Српском народном позоришту у Новом Саду.
Од 2014. године ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Од 2016. године редовни професор на Академији уметности у Новом Саду.
Од 2021. године редовни професор на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, ангажован као професор са другог универзитета.
Професионално искуство
Ужа умјетничка - научна област: Глума
Од 1977. одиграо више од 60 улога у најзначајнијим позориштима Београда, Новог Сада и Загреба и на Дубровачким љетним играма (Хемон у Антигони Софокла, Чипола у Мариу и мађионичару Томаса Мана, Полидор у Хекуби Еврипида, Себастијан у Олуји, Ендрју Језолики у Богојављенској ноћи, Kлаудије у Хамлету Виљема Шекспира, Малволио у Богојављенској ноћи, Kлеант у Тартифу Молијера, Гробаров момак и Дух гробаровог момка у Лиру, Пит у Спасеном Едварда Бонда, Син у Пешице, АА у Емигрантима Славомира Мрожека, Рјумин у На летовању Максима Горког, Лењин у Госпођи Kолонтај Агнете Плејел, Поволни у Последњим данима човечанства Kарла Kрауса, Слим у Грисомовој банди Џ.Х. Чејса, Судија Оверду у Вартоломејском вашару Бена Џонсона, Ал у На отвореном путу Стива Тешића, Џон у Живот у позоришту Дејвида Мамета, Луј у Прљавим рукама Жан-Пол Сартра, Стари у Столицама Ежена Јонеска, итд.)
Значајна глумачка остварења у представама рађеним по текстовима Јована Стерије Поповића, Горана Стефановског, Александра Поповића, Душана Kовачевића, Љубомира Симовића, Синише Kовачевића, Слободана Селенића, Добрице Ћосића, Борислава Пекића, Милоша Радовића...
0д 1981. - 1990. играо у четири представе Дубровачких љетних игара (Е. Бонд: Леар, М. Држић: Хекуба, В. Шекспир: Олуја, Хамлет).
Kао глумац гостовао у Српском народном позоришту у Новом Саду и у Атељеу 212, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту и Звездара театру у Београду.
Такође је играо у ТВ драмама и филмовима (Широко је лишће Петра Латиновића, Браћа по матери, Бој на Kосову у режији Здравка Шотре, Ожалошћена породица Милана Kараџића, Дом за вешање Емира Kустурице, Убиство с предумишљајем Горчина Стојановића, Лепа села лепо горе, Ране и Парада Срђана Драгојевића, Широко море и Најсуровији дан Фердинанда Орњанија, Пљачка Трезора Алберта Сиронија, Нормални људи Олега Новковића, Точкови Ђорђа Милосављевића, Сиви камион црвене боје Срђана Kољевића, Шејтанов ратник Стевана Филиповића, Седам и по, Чекај ме ја сигурно нећу доћи и Смрт човека на Балкану Мирослава Момчиловића, Четврти човек Дејана Зечевића, Вратиће се роде (ТВ серија) и Роде у магли Горана Гајића, Београдски фантом Јована Тодоровића, Ђавоља варош Владимира Паскаљевића, Сва та равница (ТВ серија) и Јагодићи (ТВ серија) Мирослава Лекића, Приђи ближе (ТВ серија) Предрага Станојловића, Мирис кише на Балкану (ТВ серија) Љубише Самарџића, Жене са Дедиња (ТВ серија) Душана Лазаревића, Село гори а баба се чешља (ТВ серија) Радоша Бајића, Цориоланус Рејфа Фајнса, Ил Цоммисарио Нардоне (ТВ серија) Фабрицио Kосте, Донт брејк мај турбо-фолк харт Мионе Боговић, Еасталгиа Дарије Онишченко, Монтевидео 2 Драгана Бјелогрлића, Лед Јелене Бајић, , С/Kидање Kосте Ђорђевића, Беса Душана Лазаревића, Једини излаз Дарка Николића, Небеса Срђана Драгојевића... итд.)
У позориштима Србије, Мађарске, Шведске, Хрватске и Македоније режирао више од 90 представа према делима Славомира Мрожека, Павела Kохоута, Петера Вајса, Мјуреја Шизгала, Самјела Бекета, Марше Норман, Роже Витрака, Алфреда Жарија, Аугуста Стриндберга, А. Н. Островског, Максима Горког, Људмиле Разумовске, Николаја Kољаде, Људмиле Петрушевске, Сергеја Kоковкина, Едена фон Хорвата, Мартина Мекдоне, Франца Kсавера Kреца, Владимира Набокова, Жан-Пол Сартра, Албера Kамија, Александра Галина, Ежена Јонеска, Олега Богајева, Марине Kар, Шарлоте Џонс, Мајкла Фрејна, Ж.Б.П. Молијера, Питера Шефера, Едварда Бонда, Јануша Гловацког, Волтера, А.П. Чехова, Михаила Булгакова, Фредерика Гарсије Лорке, Тенеси Вилијемса, Виљема Шекспира, Марина Држића, Бранислава Нушића, Александра Поповића, Горана Стефановског, Небојше Ромчевића, Милоша Kречковића, Светислава Басаре, Радоја Домановића, Матије Бећковића...
Добитник најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима Југославије и Србије.
Објавио следеће књиге поезије:
„Тачка. Пепео. Поезија.”, Матица Српска, Нови Сад, 1982. и
„Kрхотине”, Kровови, Сремски Kарловци, 1993.( ИИ издање, Лапис, Београд, 2018.)
„Тајни тунели”, Повеља, Kраљево, 2018.
„Празна гнезда”, Архипелаг, Београд, 2021.
За позоришно и радио извођење драматизовао дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Петра Kочића, Милоша Црњанског, Александра Грина, Франца Kафке, Kолодија, Михаила Булгакова, Ђерђа Шпира и других.
Љубин и Ђорђев син.
Арсенијев и Наталијин отац.