У понедјељак, 10.7.2023. године, у Галерији Центра ,,др Драгић" у Бањој Луци отворена је самостална изложба проф. др Радослава Тадића.

Из текста ,,ЗНАЧЕЊЕ И ЗРАЧЕЊЕ" проф. др Борјане Мрђе:

"Боја пулсира између живота и платна и добија облик. 

Радослав Тадић снажно повезује личне доживљаје са архетипским садржајима реализујући их у медију слике, објекта и инсталације. Из простора личног у своје инсталације/цјелине уводи кориштене предмете из живота који су инвестирани снажним емоцијама. Ови предмети су својеврсне координате догађаја, директне споне живота и умјетности. Он их не слика на платну, већ их осликава не мијењајући им форму и потом их спаја са сликама у различитим контекстима. 
Бојом се бави експресивно као носећом формом емоције и доживљаја не описујући спољашњи изглед ствари и појава, већ њихово значење и зрачење које добијају константном, свакодневном употребом. Тако добијамо комплексан однос слике, као објекта опредмећивања личног простора, у који се изливају умјетникове субјективне перцепције, и објекта масовне производње, који се чином умјетничког присвајања и осликавања тежи извући из животног окружења и увући у језгро слике. Радослав дјелује инверзивно – умјесто да предмет уђе у слику (бивајући насликан) слика излази из свога оквира и платна бојом да би постала дио предмета. На овај начин слика се не преиспитује само у својим границама, већ додатно ангажује посматрача као учесника у грађењу композиције. Посматрач се креће око предмета и слика проналазећи многобројне углове посматрања цјелине и различитих контекстуалних веза међу дијеловима инсталације. Посматрач постаје дио цјелине/инсталације. Излазећи сликом (бојом) у простор преко објеката, за промишљање се отвара сам сликарски процес који упућује на алатке и материју којом се слика ствара. Он у инсталације уводи штапове које користи приликом сликања, као и пластичну амбалажу у којој размућује боју итд. Тако чисти ликовни проблем боје и експресивног сликарског приступа (који има тенденцију да слику одмакне од објективног и приближи субјективном пољу) постаје прокрвљен и још ближи тијелу умјетника и посматрача. Сваки дио цјелине je увезан колико сведеним наративним садржајем, толико и дјеловањем специфичне палете боја – црвене боје граде цјелину љубави и рођења, плаве воде и проточности, зелене природе и раста итд. 
Прелазећи са слике на предмете, боја подједнако говори цјелином као и свим својим дијеловима у простору..."